Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

народну пословицу: „Не казује баба сан како га је енила, него како је ва њу боље".

Али из поштовања према крунисаном писцу и према томе што Cy његови записи преко пет стотина година стари, ми ћемо покушали да критички про_ пратимо дареву причу. =

Немгмо никаквог разлога сумњати да је Душав онако срдачно дочекао свога високог госта, јер смо видели да је он тако поступање о њиме и својим мла» ђима наредио.

Тако исто цар није имао никаквог разлога не верно представити дворски церемонијал у краљевским нам дворима у Шаунима, и ми те податке сматрамо за аутентичне, и врло смо му захвални што нам их је сачувао преко пет векова.

Што се тиче разговора између Душана и Јелене сједне иКантакузина с друге стране, мало нам је сумњиво како је цар, после тодико година у самоћи манастира у Миситри, могао да се сети баш сваке речи која је том приликом у Паунима пала, и да их цитира као да је при тим преговорима било и стенографа, који су тек у наше доба поникли, али најзад знамо из историје да је Јован Кантакузин био не само мудар државник него тако исто даровит беседник као што је биси вешт писац, а према томе сасвим верујемо да је ону Паунима држао ону ораторску беседу у славу пријатељетва бев икаквог користољубља, и ако ни његово интимно пријатељство с Андроником TII. није било баш онако идеално као у старинској причи 0 пријатељетву Ореста и Пилада.

Врло је вероватно да је Душан тражио као цену ва своју помоћ Кантакузину све грчке градове од Жристопоља на запад до тадашњих граница његове државе, и чак је вероватно да се он привремено тим условом вадовољавао, док се и Апокафка и Канта» кувин у међусобној борби толико не ослабе, да би Душан могао приступити даљем остварењу мисли, KO" јој беше посветио цео свој живот.

Цар Душан П., 28 S 458