Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

_ Кад се они изгубише Кантакувин оста још неко време код краља да му благодари што га, ни у таквом искушењу његових непријатеља, није напустио, па онда лаганим корацима оде замишљено у свој логор.

Одмах иза тога отишао је краљ у седницу сабора и саопштио му суштину свога споразума с КантакуBHHOM. Чланови сабора не беху баш одушевљени таквим уговором и доказиваху да Бе сви грчки градови које буде српска војска ослободила, изјављивати жељу да остану царски.

Тада краљ ивнесе преписку Тарханиотисову са многим архонтима у градовима на које је он поглавито циљао.

— Као што видите у сваком од тих градова већ има наша, српска странка. Што је горе у Византији, то наша странка у њима постаје многобројнија, јер су, нарочито имућнијим људима дојадиле ове њихове међувсебице, и они ће једва дочекати прилику да уђу у састав наше државе, у којој не владају ћуди појединаца, већ закон.

— Рецимо да је тако, светла круно — уве реч кнез Вратко. — Али Грци су никакве вере. Ко нама стоји добар, да се тај твој Кантакузин Hehe испод руке измирити са својим непријатељима да у договору 6 њима неће поверену му српеку војску навести у какву спремљену клопку, па кад њу побије, да неће окренути да осваја наше чемљер Ко ће онда бранити краљевску ти кућу, ко ли ће спасавати наше жене и децу г

— Не бој ми се честити Јуже. Између царице Ане, њених доглавника и Кантакузина таква је провалија да се она никада премостити не може. Али баш ако би се догодило и то чудо невиђено, не мислим ја давати Кантакувину целу моју војску, него само један одред, толико јак колико да видим шта је кадар уредити тај мој силом пријатељ, па и тај одред нећу ставити под његову непосредну заповест, него

448