Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

__Да тим уведе дара и јединог његовог заповедника

· под свој шатор, па кад еви седоше на сниске троношце

почеше да се саветују. _Први је узео реч сињор Жуан де Пералто, који

· је целога живота. отимао градове са својим земљацима,

те је имао богатог искуства у томе послу.

Вратко и Оливер нађоше да Каталанац у пред“ ложеном распореду за напад и сувише штеди своје трупе, а сувише излаже највећој онасности српске одреде, али не рекоше ни речи, чекајући да се искупе њихови хиљадници и сатници.

Први стиже, јер је био најближи Тома Војиновић из Подгорице. Он је био сав испијен у лиду, једва је корачао, придржавајући се за ужета и за платна ша» торска. | i.

— Како то изгледаш Томор Шта је тебиг упита га Вратко.

— Болестан сам честити кнеже — рече Тома па се спусти на сламу, којом беше покривен поду шатору.

=— А шта ти јег

— Оно исто од чега ми пет стотина људи из мог одреда паде као покошено снопље. До сада ми умрла равно стотина, а Бог свети зна колико Be их још помрети од те несрећне болести.

— А где је твој брат 2

— Војислав је тако изнурен да није могао ни устати када дође твој човек да нас зове на сабеседовање с тобом.

Одмах за тим почеше се враћати поједини Враткови људи јављајући да Брајко Равојав и кнез Раштисалић не могу доћи јер су тешко оболели...

Сада стиже под шатор Милош Леденић, али такође без свога брата.

— Где ти је Разојавр — удита га Оливер.

= Не може маћи, као ни половина наше војске рече Милош. — Умиру нам људи као муве...

Цар и његова околина стадоше све у чуду згледати.

— Дар ти, честити кнеже — упита дар — ниви знао за ту редњу која је завладала у твојој војеци 2

458