Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Знао сам, величанство, али мени јавише да је то обичан пролив, а сад први пут чујем да се од пролива умире... — рече Вратко збуњено.

(rena Лобојевић и Дејан Боривојевић који сад отиготе потврдише да се и од њихових одреда разболело половина људи и да многи умиру.

да Хрељу Десавчића, Санковића, Радиновића и Хранића јавише да су тако болесни да не могу доћи.

Цар скечи са свога троношца уплашен и рече:

— Под таквим окодностима, господо, не може данас бити ни речи о ратноме савету, а камо лио ју ришу на град. Пре свега треба видети шта ћемо с овом болештином, да нам она не покови сву војску.

— Фовите ми кнеза Бартола — викаше. кнез Вратко. — Шта ради Бартоло 2 Где је Бартоло 2

— Ено га у нашем шатору — рече Тома Војиновић. — Остао је да прегледа Војислава. Јадни Бартоле паде с ногу јурећи од ране зоре до мрклога мрака од једног болесника до другог. =

— Трчите, децо, у шатор браће Војиновића и доведите ми Бартола — виче кнев Вратко п хода под шатором, окрећући се у месту као дав у кавезу.

— Жуане — упита Кантакузин — нема ли те 00лести и у твоме логору 2

— Нема, господару, ми смо е друге стране града.

Вратко застаде па се лупи шаком по челу.

— Сад видим шта је! Сви кладенци у нашем логору су отровани још док смо се мл приближавали граду.

— Они су зверови способни пл за такво злочинство — рече неко од млађе властеле кроза зубе, али је цар чуо и то па се окрете и рече:

— Они који растржу поклисаре одиста би били у стању и ту гровоту учинити, али онда би били отровани и сви кладенци в ону страну града, а ви баш сада чусте да тамо нема те болести. Биће да је други узрок.

У том тренутку указа се на отвореним вратима шатора црна мантија и флорентински барет кнеза Бартола.

454