Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

краљу, граду и жупи у новцу, као и све десетке у на_туралијама, и све кулуке које је дотле морао сносити.

Кад човек прегледа тај дугачки списак дажбина и обвеза, онда је лако разумсти за што један властелин као највећу милост од краља, кога је обвевао својим услугама тражи да му одузме његову независност, која му је тако тешка, и да све што има буде преписано __каквом манастиру, под условом: да он док је жив ужива своје имање ослобођен од свију великих и малих кулука, од свију великих и малих поданака и приплата.

Кад су ове дажбине и кулуци били тако тешки једном властелину, пи то као што видесмо, имућном, ја како је било бедним себрима, то јест слободним људима који су имали само своју кућу и окућницу и нешто мало земље за обрађивање 2 :

Вероватно је сваки био срећан да постане манастирски човек, и одиста видимо у свима хрисовуљама Немањића манастирима, као и у Душановим, бескрајно дугачке спискове имена оних себара, који постајаху манастирски људи.

Често наши краљеви дају тако манастирима не само многе људе које поименце именују, него и читаве серије села и заселака. ј 653

Ове исте 1348. године Душану није доста што је Хиландару дао цело имање Рудлово, него му се чини да ни његов дед, краљ Милутин, није доста учинио за Хиландар, узима Милутинову хрисовуљу и преписујући је до речи, „ово да има црква“ наставља:

„Приписујем Хиландару још ова села: Ђурђевиће» Петровиће, Крушево, Книну, Рубац поток, Драстаник, Гребник, Говањ, Долац, Трг, Книнац, Петраче, оба Вранића, Бјеличишта, Виђење, Штупјел, Захак на Би“ стрици, и на њему уљанике с уљарима; у Призрену села: Самодраже, Непробиште, Момушу, обе Хотаче, горњу и доњу, и половину Добровољена, а друга половина да је свете Богородице студеничке ; пеповину винограда у Желачиштима, а друга подовина да буде св.

460