Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Богородире студеничкеј уљаник у Трновдима, испод доње Хотаче, за тим два уљара у Моравцима, Бревову. са засеоцима у Шозници, у Морави виноград, у Зети половину Каменице са људима, а по имену '"Домушиће ; у Плави село Досуђе за засеоцима и највад · додаје велики број Влаха — пастира — које поименце набраја...

Као што видимо српски универзитет У ХТУ. веку није у Бао у ономе што се данас вове „фундацијама“. Како у нашим манастирима онога доба није а бесних „ритера разбојника“ као у Немачкој, где су се ови отимали за благовање и нерад по манастирима, то у нашим споменицима онога доба не нађосмо ни један пример да бесни разбојници у мантијама предузимљу | формалне опсаде појединих себарских утврђених кућа. Немачким католичким манастирима ив ХШ. и ХТ. века био је сваки слободан човек у манастирским баштинама прави трн у оку. Није томе слободном човеку ништа, помагало што је о Ђурђеву и о Митровдану редовно доносио и покпањао манастиру много више животних намирница; него што би морао давати да је манастирски човек, племићска господа „са хора“ нису мироваша докде томе Себру нису отсекли дугу косу, внак његове опободе, докде му нису доказали да његово имање није баштина од Бога (боневјећеп) него манастирска. И само да би ошишали све те слободне људе, високородни калуђери нису завирали ни од каквог насиља, ни од отвореног напада оружјем, ни од угарка, ни од мучења и ослепљивања, ни од завиђивања живих људи..

У српским и поморским вемљама онога доба, не.само Себри него и поједини властели беху срећни да постану манастирски људи, неки да ведике дажбине краљу, граду и жупи замене далеко лакшим дажбинама и роботама манастиру, а неки ва то што наши ондашњи ма настири беху одисла добротворни заводи у најлепшом и најширем смислу тих речи.

461