Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Марино Вењеро успео је у првој половини своје мивије, као што се види из његових опозивних писама од 4. Септембра 1843. у којима република много благодари Душану за његово благовољење према њој. Сигурно се томе благовољењу има приписати што су кнезови Младен Шубић и Павде Островички изјавили готовост да се боре уз Млечиће противу угарског краља. |

У другој половини своје мисије Марино Вењеро није успео_п ако је тако далеко ишао да је нудио ћерћицу царице Ане, сестру Јована У. за вереницу Душановом сину Урошу.

Душан је нашао да су деца још сувише млада за веридбу, па и ако тај млетачки проводанилик није са свим одбио, он је то питање само одложис.

- _ Очевидно Душан још није имао рачуна да кида са Кантакузином. =

Како се међутим приближавала јесен, то Кантакузин стаде молити Душана да му опет да нешто војске да оде у Димотику, у помоћ својој партији.

У исто време Вел. Дука Апокафка понова моли Душана за састанак и то у Амфипољу.

— Ваљда нећеш ићи на тај састанак 2 — упитао је Кантакузин. |

— дашто не 2 Биће интересантно да видимо шта ће нам сад Апокафка понудити, пошто сам одбио предлоге које ми беше поднео по Георгију Луки и предевећеном Макарију. А да ја не мислим преговарати б Апокафком иза твојих леђа видићеш то по томе што Бемо заједно у Амфипољ. А да бих ти показао да ја знам RO је Апокафка и за каква је влочинства способан, нећемо. ићи сами, него с нашом војском.

То је умирило Нантакузина, и он пође с Душаном и његовом војском.

Над дођоше близу Амфипоља улогорише се близу убланих језера“ и Душан посла у Амфипољ да јаве Апокафки да је на његов позив дошао и да га чека.

По истоме главнику одговорио је Апокафка, да би он сматрао за срећу да изађе пред високо му краљевбтво, али мора за сада да се лиши те среће, јер неће да у

468