Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

његовој свити угледа некадашњег великог слугу царевог, а сада бесомучнога бунтовника противу дар ства · . -- | - „И тако од тога састанка није било ништа. Душан се грохотом насмејао одговору Апокафкином. == _—- Грдан ли сви страх вадао твојим непријатељима — рече Душан Кантакузину. — Радије би смрти у лице погледали него и то твоје дело и благо лице. — Па шта ћемо сад 2 — упита цар, коме није било до смеха. i — Ништа. Ти си тражио моју војску да и по трећи пут окушаш твоју срећу под Сјером. Хајдемо заједно под тај град: Да видиш хоће ли сјерска господа и мога поклисара растргнути и на градске зидине истаћи 2 —- Ти знаш врло добро, Душане, каква су расло“ - пожења Константина Палеолога према теби од како си ти онако великодушно поступио са његовом ћерком, и ако је она теби о глави радила и у СОрбијин у Цариграду- Тако исто внаш колико-те уважава вјерски свет. Ако ти одиста искрено желиш да заједно успемо на Сјеру, ја сам уверен да сјерска рјоспода не само неће криво погледатит вога поклисара, него ho ти одмах предати град бев борбе. | — Да Бог да, али не верујем. Најзад ако сумњаш да ја искрено желим да ти помогнем, ево ћу оставити теби да напишеш књигу господарима Сјера у моје име. Како ти напишеш онако ћу ја потписати и по моме гласнику послати у град —" Хвала ти на тој готовости, али то није нужно. Ја сам уверен да ћеш ти радити искрено, јер најзад војска са којом сам ја до сада два пут опсађивао тај град, то је управо твоја војска. Већ им за њен углед ти нећеш допустити да се она и по трећи пут бев успеха врати од видина тога проклетога града, нарочито HU, што ћеш сада и ти лично бити на челу твоје војеке. —_ Тако је, драги савевниче, и да би ти доказао колико ја теби искрено помажем, ево ти обећавам, ако 'погодиш у твом очекивању да Бе ми се Сјер предати,

464