Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

да се нећу позивати на наш уговор у Паунима, да нећу тражити да становништво тога града изјављује коме хоће да припадне теби или мени, него ћу у овом једном случају учинити изузетак, и ја ћу Сјер теби уступити, јер ако углед моје војске захтева да се по трећи пут не враћа правних шака испод Ојера, твој царски углед захтева да завладаш барем тим једним већим градом у даретву, да стечеш бар ту једну чврсту тачку ва твој даљи рад.

— Толика великодушност — рече Кантакузин зачудила би ме од сваког другог монарха, само од тебе не, јер си ти највеликодушнији владар између наша три мора!

Тако је говорио цар, а како му је у души било, то нећемо да натађамо, јер он беше сувише бистар човек а да није разумео фину иронију у последњим речима Душановим.

Када су дар и краљ с војском стигли под Сјер, и са свију страна опколили град, Душан написа писмо ва старешине у Сјеру, и пружи га Кантакузину да га прочита.

— Види шта сам им написао и реци ми да ли се саглашаваш 6 оваквом књигом или би желео да што год изменим.

Цар није могао на толику искреност одговорити

· неповерењем. Он само рече:

— Уверен сам да ни ја сћм не бих могао боље ва мене написати, него што си то ти урадио.

— Добро — рече Душан, па се окрене своме ведиком доготету. — Вежи, Припче, наш печат 82 овај пергаменат и нека кнев Вратко ивбере једног поузданог витеза, који ће га однети у град. Нека му прида само једног оклопника који ће носити белу заставу и једног трубача који ће га пред градом огласити као поклисара. ;

Док је извршена ова краљева заповест, и баш кад у пољу пред градом ватрешта парламентарска труба, којој је одмах одговорено трубним внаком са

Цар Душан Н., 80 Е 465