Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Није него још нешто! Да ја сатарим целу моју војску њему за љубав. Не пада ми ни на ум.

— Право да ти кажем, светла круно, не само мени него и свима твојим кнезовима и војводама све више изгледа да овај наш паунски уговор са Кантакузином по вреди много...

— До сада нам је добро послужио — рече Ду шан. — За ових шест месеци док се Кантакузин заносто Ојером ми смо завладали скоро целом долином Вардара, примакли смо се источном делу Македоније, Мигдонији и њеном богатом граду Зихни, а заувевши Водену положили смо чврст темељ за освајање за падне Македоније пли Виотије.

— Тако је господару — примети Вратко — оли вад нам је Кантакувин само на терету, јер кад ти не би више њему давао помоћи, ми би са нашом целом војском много брже освајали грчке земље !

— И за мене, драги мој Вратко, нема више наш паунски уговор никаквог смисла, али шта ћеш» Без узрока са Кантакузинове стране, ја, не могу раски: дати уговор 6 њиме, ја га морам трпети.,.

Готово у мети мах када се водио овај разговор између краља и Вратка, Кантакузин се разговарао ва својим верним Каталонцем.

— Ја видим — говораше цар — да не могу више очекивати никакве озбиљне помоћи од Душана. Он ме својим освајањима може отсећи од мојих приврженика у Димотици...

— Има нешто много горе од тога — убаци Жуан де ПЏерашто. — Он нас може издати твојим крвним непријатељима · · ·

— Тога се не бојим. Слушао сам ја мојим ушима када су поклисари Апокафкини нудили краљу ве оне градове наше, које му ја нисам хтео устуштти, само да мене задржи код себе, па је Душан то с гну, шањем одбио. Није у његовом характеру да вероломно самном поступи.

— Па онда шта чека млетачки поклисар у Скопљу јеш од јуна мевеца > Његова је главна мисија била

470

о