Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

да посредује за мир између царице Ане и Душана, п у тој мисији није успео. Шта чека Марино Вењеро 75 Ваљда није наименован за сталног посланика репу“ блике на двору српекога краља.

— Знам ја тачно шта је Марино радио, знам чак да је нудио руку ћерке Анине за Душановог Уроша, али знам да краља и то није поколебало. Али иначе мој је положај овде постао неснован. Моји безуспешни походи на бјер умалише број мојих пријатеља међу Србима. Већина њихових велмужа понаша ·-6е према мени са неповерењем, готово јавно непријатељски. Чак и мој прика Оливер много је охладнио према мени, ситурно за то што види да сам ја још далеко од тријумфалног уласка у Цариград. Ја морам једним одлучним кораком да се ослободим туторства Душа“ новог, и да дам нови правац мојим пословима. Знаш ли ти лично Арбана из Хлерина 2

— Онога што у Беру ствара српску партију: Знам га. =

— Сазнај ми где је тај човек сада

— Ено га у Скопљу. Сигурно је дошао да се похвали успесима своје пропаганде у Беру и да краљу опет измами коју хиљаду перпера.

— Добави ми тога човека. Кад се равговорим с њиме, казаћу ти шта сам смислио.

Повле неколико дана изашао је Кантакузин из града да се у околини прошета. У најближој шуми чекао га је човек кога је желео да види.

— А гле честитога Арбана — зачуди се цар. — Од куда ти туг

— Дошао сам да тебе видим Највећи, па нисам хтео да улазим у град да ме не виде Душанови људи, а рекоше ми да твоје величанство здравља ради сваки дан овуда шета.

— Од кад ти зазиреш од Душанових људиг Ако ве не варам ти у Беру радиш за Душана 7

— Радио сам, Највећи, али у последње време не помаже ни све благо које провипам по граду. Краљ почиње да сумња у моју ревност, и ако сам се ја сав

411