Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Прељуб се кренуо одмах с одабраном војском све самих коњаника и то тешких оклопника и стигао је Турке код маленог местанца Стефанине.

Турска пешадија, угледавши онако силну коњицу

пред собом није смела ни покушати да се бори в њом

Турци стадоше бегати бевобзирце у планину да се сакрију у густој планинској шуми, рачунајући да Срби неће моћи на коњима пентрати се ув онаке стрмине.

И то беше одиста немогућно.

Али Срби — да ли по команди Прељубовој, или у жару борбе, сваки по својој иницијативи, то не знамо — поскакаше са својих коња, оставише их у долини са неколико чувара, па стадоше пешке јурити уз брдо.

Турци се окуражише. Њих су јурили људи под тешким оклопима, а кад је њима, лаким пешацима, било онако мучно пењати се уз оне стрмени, у колико ће то бити теже за оне тешке оклопнике 2

Старешина ове туреке војске одмах разумеде корист коју може ив такве борбе извући за своје људе, па им нареди да лакше одступају у непрекидној борби, да се старају што даље одвући непријатеља — од његових коња... Кад су његови људи измамили тешке оклоднике, полумртве од умора, на врх брда, он само викну:

— Сјурите се низ брдо као планински поток и гледајте да се што пре дочепате непријатељских коња !

Ова је заповест извршена, п кад се војвода Прељуб вјурио низ противну страну планине са својим људима за њима, Турци га сретоше на српским коњима.

Борба је била крвава, али Срби су се борили бег икаквог изгледа на успех.

Једва се војвода Шрељуб могао пробити са мањим делом свог одреда. Остало је изгинуло или заробљено.

Тако се свршио први поход једног војводе, за кога Беомо доцније видети да је умео увек победити и далеко већу свилу.

да време ове борбе код Стефанине Душан је у Зихни примао извештаје са свију страна.

Тарханиотне му јавља:

489