Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

—_ То- се теби само тако чини светли краљу рече смирени старац — али ти, од како си лочео да освајаш грчке градове, ваборављаш на свете задужбине твојих предака...

— Зар ја 2 Па јесам ли колико лане обасуо новим доброчинствима наш Св. Хиландар 2

— Не помаже Хиландару да му препишеш још толико села, кад он није сигуран с мора. Свети краљ, твој дед то је боље разумео, јер је он за заштиту Хиландара с морске стране подигао у местанцу Хрусији велики пире и на врх те велике куле направио је цркву Ce. Вазнесенија, којој је приложио земље и метохе, и ставио је под управу нарочитог игумана који је само у неколико зависио од хиландарске обитељи.

— Па ти најбоље знаш, свети оче, да нисам забо“ равио ни тај пирг ни цркву Св. Вазнесенија па њему, јер сам ја, на молбу игумана хиландарског Арсенија

„и твоју, наставио дело мога деда, и још пре пего што сам кренуо да освојим Зихну, ја сам у Скопљу баш на нову годину приписао тој цркви поред села Гаран дохора, које јој је дао краљ Милутин, по пристанку цара Андроника Шеог још и села Валавир, Куцулате и 'Праклишта, и тај сам поклон ослободио од свију поданака царских...

— „просторекше великих и малих“ — упаде отац Амфилохије краљу у реч. Знам ту твоју хрисовуљу на ивуст, јер си се у њој први пут потписао не само „Стеван четврти, ва Христа Бога верни краљ само. држац свих српеких земаља, нотом учестник гр“ ких страна“, ади та три села и нису управо села него засеоци. Приходи од њих нису ни из даска толики да се може црква издржавати, а камо ли да тај пирг у Хрусији буде у стању успешно бранити нашу светињу Хиландар од мореких гусара који са свију страна налећу на (Св. Гору: О тога је дошао ив Хрусије јеромонах Антоније да моли високо ти краљевство за мало из“ дашнију помоћ. i

— Добро — рече краљ — ја сада немам каде да се ва тим јеромонажхом опширно разговарам, јер спремам

484