Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

је најбоље ставити се под власт и заштиту српскога краља. |

Допније ћемо видети један моменат у историји када је тај страх учинио да је и само становништво Цариграда било готово да се преда било српском било бугарском владаоцу или млетачкој републици.

У толико је више тај страх упливисао на градове у западној половини царства, и он је учинио да су се они врло радо предавали Душану, јер су одреди његове војске јурили с једног краја западних провинција на други, а ва помоћ из Византије не беше никаквог изгледа. казе

Кад се Душан са својом главном војском приближио Беру, српска партија у томе граду беше толико порасла, да је Манојло Кантакузин морао с Арбаном и са премамљеном гардом српске краљице да бежи своме стрицу Јовану Ангелу.

Становништво Бера дочекало је Душана пред градским капијама са литијом и са песмом ,Вовбраном војевође побједитеднаја“.

— Е мој Прељубе — рече Душан радосно улавећи и „тврди Бер“ своме војводи — што си ми се толико намрштио 2

— Па, господару, ти ми у Зихни обећа да ћу ја под Бером валечити ону моју греботину стефанинзжу, кад оно.

— Ми улазимо у Бер не ивбацивши ни једну стрелу, а камо ли да су нам ватребали наши тешки балисти # Ако, ако, имаћеш ти прилике да осветиш ону шалу судбине с тобом, док стигнемо под бОјер !;

— Бога ми, господару, ако ово овако пође и даље, ућићемо и у Ојер као што удавимо у Берју.

— Вито, вито | — хорило се по свима градским удицама. |

— Ама какво им је то жито што тражег — рече неко из свите Душанове који није внао ромејскога језике — Зар су толико гладни, и ако нису ни један дан били опсађени 2

489