Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

твојим градовима и народима без разлике језика којим говоре, а ми Немо ти бити покорни, верни и захвални поланиди !2

— Хоћемо, хоћемо тако нам Бог помогао — захори се по целој дворници.

Кад се утишало то заклињање Душан издиже руку и држећи је над главом Димарховом проговори гласно да га је цео онај свет добро чуо и разумео, јер говораше ромејским језиком као прави Грк онога доба“

— Становници града Бера ! Примам вашу ваклетву на покорност п верност мени, и узимам вас под моју заштиту. Врдо сте мудро урадили што сте се драговољно предали, јер ја нисам дошао да вас поробим него сам дошао да браним нашу заједничку православну веру и да свакоме од вас овигурам онолико правде, колико је могућно на овој земљи међу грешним људима“ Отупајући у овоме граду на место власти византијских царева, ја вам потврђујем за сада усмено, а потврдићу и мојим хрисовуљама сва она права и повластице које су моји претходници, византијски цареви, до сада дали цркви, архонтима, чиновницима, занатима и становницима овога града. Заповедам свима и свакоме да се влада по досадашњим законима док не стигисмо да их удевимо према законима моје државе. Свима поштеним људима у овоме граду осигуравам част, живот и имање. За све вле људе бићу бич господњи, а они који би од сада покушали да снују завере и неверства бићу неумитни и страшни судија. Сваку срећу и напредак моме верноме траду Беру !

Чим је Душан утврдио своју власт у Беру и оставио у граду јак српски гарнизон, кренуо је с војском под Сјер, да освоји тај јаки град на граници између источне и западне половине византијекога царства. ~

491