Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

почела ширити. С друге стране католици из нашег приморја жале нам се да им православни почињу отимати нрквена добра и пљачкати њихове цркве и манастире. Ето за то, господару, морам сам отићи на приморје да извидим шта је истина и да наредим што треба за спас пркве Господње. > --

— И поздрави ми, Светости, тога силовитог арцибискупа барског, да добро отвори очи "шта ради — рече Душан — јер ако се твоја светост увери да он заводи стало Христово у његову веру (хтеде рећи „јеретичку“) али се брзо присети да говори пред поклисарима, који_ беху католици, па ту реч не изусти), онда ће имати са мном да се рачуна, и онда му неће помоћи ни сви Анжуовци, ни сам франачки краљ Филип!

Како беше крај ручку, Душан устаде иза софре. Сви устадоше за њим и стадоше се разилавити сваки у свој стан,

Краљ одпрати архиепископа до његовога, станишта. Успут га је упитао:

— Чудо ми твоја светост није раније јавила за то путовање 2

— А што да досађујем високом ти краљевству и са мојим бригама 2 Ја имам епископија, које обухватају по 18 жупа, као на пр. жичка. Ту није довољан надзор самог епископа. Зато ја морам често да путујем. За ово путовање у Будву нисам ти помињао што сам хтео најпре | да видим шта је у ствари, па онда да молим високо ти краљевство, ва потребне повеље.

—_ У свему и у свачему — рече Душан — твоја светост може ве поуздати у мене, Ти знаш како су сви краљеви мога дома високо поштовали све архиеписколе српске цркве, п то не само када су они били чланови краљевскога дома као (ава 1. и Сава. него и онда када беху прости калуђери из Жиче, а Кончула, (в. Михаила зетског и Хиландара. Ти знаш да моји претци нису за престо Св. Саве бирали само оне калуђере, који су били властелинскога рода, него су бирали угоднике Божје, нарочито учене калуђере из наших манастира у Јерусалиму и Хиландару од куда

11