Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Тако је, светла круно, — прихвати Данило —_ наши су манастири, хвала буди дарежљивости свију твојих прародитеља данас! тако богати да после. краља Уа највећа пмања у земљи, | Нарочито велике задужбине светих Немањића могу се упоредити са највећим манастирима у Алеманији, у Угарској и међу Латинима !

— Хвала Богу п мојим прародитељима. Ти су манастири главни стубови наше правселавне вере, онн су врела наше писменост, школе за народ, радионице за свете иконе MH књиге, угледи поука за наше земљораднике и сточаре, прибежишта ва све очајнике, стањани за јадне путнике, онде где нема других склоништа за њих, они имају постеља, хране, лекова п неге за јадне прокажене H непзлечиве болеснике, из њих нам делазе најученији људи, који управљају -нашим земљама и нашом светом пдрквом, и за то ћу ја учинити ва њих све што могу!

— Хвала ти, светла крунс, и за ту краљевску реч, али допусти мени, недостојној данашњој глави наше српске цркве да учиним једну примедбу, која ће из мојих уста, много зачудити високо ти краљевство !

= Говори светости, ја знам да ћеш ти само оно казати што ће бити корнено ва нашу цркву.

— У сваком добру има п зла мн обрнуто. И у делима, која су најугоднија Богу треба се чувати претеривања, јер из претеранога добра може да никне п које : зло, које је доцније тешко савладати, Ја налавим, Бог нека MIT суди ако грешим, да је ва наше манастире учињено дос та, да у краљевској дарежљивости треба бар за неко време застатп, док се не искорени једно зло, које је већ никло.

Душан у неверици погледа Данила, па онда рече:

— Одиста, светости, зачудио сц ме!

— Ако ми допусти високо ти краљевство да издаље почнем, онда мислим да се нећеш више зачудити мојим речима.

— Ја те молим за то. Та ја сам за топ грабио пре твога поласка на пут, да говорим с тобом о ПИ ИН ИК пословима.

(6