Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар
Страна
шале Марија пада на под. — Куга !.,.— Сви се разбегаше, сем цара, царице, Палмана и Бартола., —. „.Јелено заповедам да се уклониш". — Бунцање оку“ жене. — Марија цепа JI баца све са себе. — „Је ли У Афродита у O била лепша од мене 27 — „Ja : нећу да умрем .— „Маријо Оливерова моли се Богу
„Нема Бога, пема људи, сви су дивљи зверови“. Сто рокаца Марија Оливерова умрла је. — Наредов цареве. — Његов амапет царици, ако умре пре ње. — Последња жеља царичина за случај да она умре пре мужа. — У Скопљу. — Цар саставља све што хоће да поклони својој задужбини (0. Аранђела. Сабор у Скопљу, пбитни послови појединих саборлика — Хрисовуља царева његовој задужбиши LI: тава књига. — Прељуб заузео целу Тесалију и продро до мора код Вошова - ~ ~ = < + + = <= = = а с зе + 168
У. Рад на царевом споменику правде и законитости. Цар Србије и Романије постаје деспот од Арте и гроф од Влахије. — Ружни појави код неких царевих намесника. — Августејша погодила. — Жао да ће се Солун моћи узети и без флоте. — Солунски демократи преговарају с Душаном да му предаду Солун. = Стање у Бугарској. — Ондашње „разрешнице главне контроле“. — Једно писмо царево Манојлу Ливеру. — Душан прави самодржац. — Шта један историк вели о Душановој унуграшњој политици, им како у опште карактерише цара. — Како је пзрађен JT шанов законик. — Шар, парица и велики судија претресају поједине одредбе спремљенота пројекта. Венеција готова да закључи савез са Кантакузином, а уплашена успесима Душановим, шаље нарочитог поклисара да посредује за мир између Србије и Византије. — Шта је Душан одговорио па то сондирање из Млетака ИЕ а Па а а 90
'Х, Душанов законик пред сабором. Први дан. —- Пре пирка 0 котлу JI „божјем суду“ пре него што је седница отворена. — Свечано отварање државног. сабора. — Призивање св. духа. — Приступна реч Душанова. — Патријар одговара у име свете цркве, која је камен темељац сваке државе. — Вукашин Мрњавчевић говори у име велике и мале властеле, које су стубови на којима почива државни кров, и које су своја права и повластице крваво стекле. — Предлог Јована Оливера да се најпре проуче они чланови законика који