Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

ш | Страна

знавни стуб: правда! — Патријар предлаже да се цео законик прими у целости, — Како се Вукашин извукао из шкрипца. —, Живео Душан Силни и ираведни“. — Законик усвојен, и Душан се заклиње да ће му се и он са својима покоравати. — Цео сабор се на то заклиње. — Царева наредба да се законик у свима црквама саопшти народу. — Цар ради са млетачко-дубровачким посленпцима. — Услови царови. — Нова хрисовуља Дубровнику. — Ограничење његове трговине с оружјем — Посланици траже да цар плати своје дугове по Дубровнику, девет хиљада двеста осамдесет п седам перпера. — Како се Бућа бранп што ти дугови нису плаћени. — Цар наређује да Бућа одмах плати, и он је готов одмах то учинити. — За што посланици неће да приме новац од Буће одмах него да им царпнаре отплаћују ту суму ва три године. — Царева повеља о тој исплати. Шта су зли језици говорили о Бући. — Вукашин n његов син Марко. — Равговор ивмеђу Вукашина и Гојка Мрњавчевића. ......

XI. Душанов посланик у Млетцима. — На српској обали

Венеције. — Михаило Бућа. — У палати дужда млетачкога. — Пред дуждем и сенатом, — Беседа цареBOT посланика. — Одговор дуждев: — Михо Бућ,

остаје 40 дана као гост републике док се спреми писмени одговор и док се врати нарочито млетачко по-

сланство из Босне, — Како је Бућа провео тих 40 дана. — Оеренаде у великом каналу. — „Да беспослених људи“. — Једна млада удовица проговара

српски и доказује Бући да шетња у гондоли по месечини треба баш оним људима који су у пајвећем послу п бригама, и нуди му да му то одмах докаже

на својој гондоли. — „Браво контеса Лучија |“ Михо Бућа у небраном грожђу. — За што је Лучија понудила српском посланику ту шетњу. — Гондолијер пева. — Контесина мандолина. — Бућо, памет у главу. — Лучија зна све шта бе ради у млетачком сенату. — Жртавне тајне. — „Ово није из женске главе“. — Шта српоки врапци двркућу а» шта би

могли гукати и голубови на пијаци CB. Марка. Лучија моли ва допуштење, да преко једног свог пријатеља у сенату достави дужду то што је чула од сињор амбасадора. —" Једно“ питање лепе "политичерке од кога је Бућа поцрвенео. — „Ама ко би ти лепо-

тице кад и то знаш“ — Одговор контесин; — Хоће

284

„VII