Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

ваше село, Па и о бело, за сваки млин и виноград бољи, а тако и за остало.

— Е, то је друга ствар, царе господаре. На то при

стајемо од прве, а млим да ће и цела наша родбина при.

стати. ~ : __— Сви пристајемо драге воље —изјавише сви у хору.

— Е лепо. Ево да чујете како ће ово што смо се договорити бити записано у хрисовуљи.

И цар диктираше вел. логотету :

„И ваписах Младену и његовој матери да држе сва

села, млинове, винограде п остало што им дадох у ва“ мену, али да никада не ваишту оно што је св. Спаса у Призрену“.

— Је ли добро такор

— Добро је, царе господине, Бог ти дао!

— Е, сад идите, па останите у двору да вечерате сасмном и-са царицом.

Тек што се удалише Младен и његови, двородржице пријавише деспота Иваниша, кога Душан назива својим;

„родитељем без греха“ то ће данашњим јевиком бити ·

кум. Е — Добро дошао куме — дочекао га је царе — Зар и тебе ваља звати да ми дођеш на двор.

= Дошао бих ти ја; куме, и даме ниси звао, али сам ишао да Призрена да видим како се вида твоја вадужбина: | = Па како ти се свиди, кумер

— Богме ће бити права царска вадужбина, какве још нема у свој нашој вемљи. Толико ми се допада да бих те замолио да и ја нешто приложим.

— Слободно куме. — Ето нека се вапише да ја прилажем моје село

Тудорче у Топлици, више Рудара, са свима вавеоцима

и међама.

Док је Душан овако, како би бе данас рекло, увроне

дирао“ будуће имање своје вадужбине, док је одјурио

178