Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

== = -- 5 ма 7 en =

__до Призрена да својим очима види како се брзо подиже величанствена грађевина цркве п манастира св Аранђела, дотле се у Скопљу искупио сабор.

_Многп од саборника уграбили су ову прилику да од цара добију повољну одлуку по каквој својој отвара) или потреби кога свога штићеника.

Тако је зихнијски митрополит израдио од цара овакву простагму Макрину, rOparniy царства, доме= стику теме (област).

„Савнао сам од митрополита Зихне да некакав мали ај „рем (оп5 Авзотаиз“ плаћа властелину Преакоцелу седам номизама за једну малу земљицу, па ти наређујем да ослободиш манастир од тога данка, а Преакоделу да даш Јо земаБт, која ће му опет носити седам номизама" у

Оваких ситних послова свршавали су vare MHOTH чланови сабора...

Овај један поменусмо само као пример како се пронија (закуп) претварала у сопственост земље.

Чим је сабор отпочео своје сабеседовање с царем, цанета је пред њега, и усвојена царева хриссвуља O његовој задужбини.

Тај је докуменат био читава књижица, исписана на деведесет и једном листу пергамента, од којих на жалост данас многи фале.

У њему Душан прилаже своме призренском мана“ стиру најпре 14 цркава: Рајкову цркву CB. Николе са три човека и земљама, цркву ов. UTeBaHa са земљама и пет породига „што је царство ми приложило болници“, св. Петра новог у селу Кориша, па онда дркву св. Ботородице и ев. Симеуна у селу Мшутишту, ва тим прилог жупана Радослава, и Николе Утолдичића па онда све Богородицу у селу Купељнику, па прву св. Аранђела у Велесу, „коју приложи Радјенко“, па преображење у Врани, више Хотуља, дркву свете педесеторице у Струмици, за тим дркву Богородице на Дани, са селима | Папратнипом и Лонгарима, и та црква да даје При“ зренској по товар масла на Аранђеловдан, још једну

174 ~