Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

им нико други не суди него игуман, а ко се парничи са другим људима за вражду, за земљу, за коња, за провод — да иду пред цара да се суде, а за друге судове да иду пред митрополита и пред игумна. Кад се Аранђелови људи парниче са жупљанима, онда да нема котла“) за црквене људе, али ма који суд што досуди Глобе и вражде, половина да је црквеном човеку, а половина цркви. А што је област духовна по селима и окрузима Аранђеловим, то да влада игуман, а не митрополит.“

Као што видимо Душан је своју задужбину израве нао са најважнијим манастирима у парству, са Милутиновим CB. Стеваном у Бањској п са пандократором свог оца у Дечанима. Његов манастир Св. Аранђела постаје гогово држава у држави, кад се његови људи ослобађају чак и од божјег суда коздом...

Појамно је да се цар побринуо и за евентуалну одбрану свога манастира, и његових богатих слагалиштаБлизу манастира био је п некакав тврд градић, Вишеград горњи, коме су припадала и два села: Повиљеко и Врбичани. То је била својина призренеке митрополије“ Цар је њој дао три села Млачно, Милопуст пи Заплажане у замену ва тај град, и по пристанку сабора тај је град дао своме манастиру. Колику је важност Душан при“ давао баш овом своме прилогу, види се из свих речи у Хрпсовуљи :

„дабрањујем, па чак и прокдшињем, заједно са богосабраним сабором, свакога који би се усудио да отме Рорњи Вишеград од све свете цркве, да га замени или разори, па макар то био који од оних, које ће Бог поставити да после мене царују, краљују ; или митро. подит, или садашњи кефалија Приврена, или кнз. или ма који од владуштих“. |

Ове су речи врло карактеристичне да расположење Душаново кад је са државним сабором утврђивао одредбе ове хрисовуље... Он не само помишља на своју смрт, него да после. њега не мора доћи цар, да то може

_ # Вађења успјаног гвожђа из котла „вађење мазије“ или „Ботји суд“. -

181