Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

Друго писмо беше:

„Кнезу дубровачком и судијама и властели и свој општини дубровачкој да знате да су Марко Васиљевић и брат му Мате и Стипе Журговић држали Tpr новобрд“ ски п призренски, да је царство ми прегледало све њи“ хове послове и да их нађе праве, не осташе ни у чему криви царству ми. и за све их ослободих и учиних им милост п повељу по закону вашем, по томе вам нише цар“ ство ми да знате". j -

Дакле ни мање ни више , него у сред ХТУ века раврешнипа „главне контроле за рачунополагача“ само много љубазнија него што ce у ХХеом веку пишу.

Треће писмо је карактеристично са свога почетка, који гласи:

„„Многопоштовани дука Волера п Мосинопоља, Сера и Стримона господине Манојло Ливере“ — јер се nB њега види ца је Душан задржао у својим новим грчким областима, административну поделу Византинаца на „теме“, т. ј. за веће области. Иначе је том писму цар наређује томе обласном управнику да проучи распру између монаха меникејских и неког Зимаре због некакве воденице.

Као што видимо Лушан је одиста био автократор, вамодржац, јер он ради сам на свима питањима: од спојвне политике у великом стилу, до спорова око једне

воденице. Он даје разрешнице закупцима тргова, он“

прелави на огромно питање законодавства.

Један угледан историк, који је написао читаву монографију о Душану, налази да његова унутраш“ ња политика није била обична. Он вели: |

„Душана је више ванимала спољна политика. Он је имао врло велике планове и био је скров Византинац. Од ступања на престо до своје смрти он има само ову једну велику жељу: да на развалинама Византије подигне велику државу. Први успеси на југу утврђују у њему веру да ће успети у својој великој замисли. Користећи се вешто међусобицама и превратима У Византији, Он осваја једну за другом: Албанију, Ма

186