Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

Кантакузин озбиљно ради да поправи у дареству све што је несрећним грађанским ратом оштећено, не би требало да га друге хришћанске државе нападајући на њега, натерују да се опет обраћа за помоћ бевбожним Турцима, јер ва дело хришћанство може настати велика опасност ако се ти дивљи народи утврде на европској обали Хелеспонта. С друге стране, налази наш пре. јасни дужд, да је високо ти дарство довољно казнило цара Кантакузина за све погрешке којима се огрешио о своју земљу и о хришћанство, п да високо ти царство после свију својих успеха, који су га направили гослодарем од две трећине некадашњег византијског царства, може бити великодушне, n допустити пријатељу оба даретва да поради на ивмирењу између њих. „ако ти — рекал ми је прејасни дужд — видиш, да је високо му царство вољно ући у разговор о томе, наређујемо ти да сам одеш у Цариград, и да са нашим пуномоћницима на византијском двору својски порадиш да се дође до уговора о миру између Србије и Византије".

Посланик је брисао зној са чела, а Душан мирно узе винои пехаре к је двородржица донес, постави их на сто, насу три пехара вина па рече:

— Да би сачували характер овога нашег разговора, да најпре попијемо ову чашу вина за здравље мога драгог пријатеља дужда млетачкога. Тако. А сад ево шта ћеш му казати : Реци да си ме нашао врло добре воље, да си ми кавао његову поруку, п да сам ти ја овако казао да поздравиш дужда по сенат мле тачки. Кантакузин је одмах прве године свога царевања мене молио за мир, али ја сам то одбло а одбио сам не за то што онда,још не бејах освојио све визан“ тијске земље, које данас држим, него за то што нисам хтео ца преговарам са клетвопреступником, који се на зликовачки начин дочепао туђе круне. Тај псти Кан такувин, када је био напуштен од свију Грка, и кад је изгубио п последњу битку под Гинекокастром, пребегао је к мени са својих две хиљаде најамника. Ја сам га примио као цара и држао сам га као брата пуне две године, а он чим се могао вратити у Византију,

198