Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

мене као п сваког доброг хришћанина мора живо за нимати.

Овде поклисар застаде бојећи се да није забраздио.

— Говори слободно господине псклисаре — рече му Душан .— Ја сам данас тако добре воље, да се мо= жемо разговарати као да смо још за трпевом при чаши вина. Иза дказ да овај наш разговор није наставак слуге беног разговора између пара и једног страног поклисара, него разговор између пријатеља, ходите да седнемо сва тројипа. — Овде Душан удари дланом о длан. — Децо! Реците кнезу Лазару да нам пошље“ боцу кипарскога вина ! |

У пркос оволиких љубазности царевих поклисар се беше већ прилично ознојио кад је сео с десне стране цареве на место које му је Дутан показао.

— Пошто и ја ласкам себи да сам прилично добар Хришћанин — рече Душан жовијално — деде нам реци које је то питање које мучи мога драгог пријатеља дужда млетачкога као и сваког доброт Хришћанина 2

— То је питање, светла круно, врло просто: Докле ће се два хришћанска царства крвити међу собом на једину корист дивљих и безбожних Азијата 2

— И мој одговор — рече Душан, који се мало намршти — на то питање врло је прост : Дотле, докле год један од та два цара довлачи из Азије селпучке и 0бманске дивље руље да са њима пустоши хришћанске земље, и да хиљадама крштених душа пушта у роп-

„ство бевбожницима само за љубав личне своје сујете и своје грубе себичности.

Млечић се уједе мало за доњу усну али се брзо прибра па настави:

= И прејасни наш дужд са сенатом налази да је дар Кантакузин, после смрти Андроника ЈП. у томе правцу много грешио, али он има п оправдања, оп је хтео да очува у важности последњу вољу свога цара, па како није имао своје војске, он је био принуђен да прими помоћ свога вета. Али сада, од како је Канта кузин и од противничке стране признат ва са-цара, од

када је у Византији повраћено законито стање, од када.

197