Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

»Сви сте видели и пратили моја старања п напрезвања да са досадашњим нашим законима осигурам правду.

„На жалост сва моја напрезања не помогоше много, јер не само нисмо имали довољно судија, него немађасмо ни писаних закона; како би и оно судија што смо пмали, мбгли по целој земљи једнако судити. Сваки је судио. по оним законским одломцима, који се налажаху растурени по разним хрисовуљама мојих претходника на престолу, у колико је који за њих имао прилике сазнати, или много чешће по стародревним обичајима нашега народа за суђење, п ако су међутим ти обичаји застарели према данашњем нашем животу. Још је најбоље стајало са духовним судовима јер су они имали писани номоканон Св. Саве, од кога је још при оснивању српске краљевине и српске јерархије сваки епископ добио по један препис. Алп за грађанске спорове и кривице немађасмо такве писане кормчије, немађосмо тога крманоша кроз море насиља ин неправде у коме су пропадали нарочито нижи сталежи нашега народа. Ја сам се пре свега постарао ца се умножи број добрих судија и номика, а за тим да се прикупи сва законска грађа из хрисовуља и засебних закончића мојих прародитеља и мојих. Када је то урађено видео сам да све то није у стању задовољити сваку потребу правде у високом ми царству, да има још много чега у нашем данашњем животу 0 чему наши претходници нису могли ни слутити, што нису могли предвидети. Тај посао ваљало је попунити са стране. Како је наш живот врло сличан са грчким, и како емо ми ово мало обравованости и просвете што имамо добили пв Византије, то сам наредио те су потребне повајмице учињене из високо развијенога византијског законодавства. Ту нас је чекала нова опасност: да не пренесемо у наше законе много што шта врло потребно Византинцима, али што не одговара засебном животу и потребама нашега народа и државе. Ваљало је све прилагодити п удесити према нашој потреби. (Сем тога нашао сам да се могу зампелити установе за правду, које би пот-

204