Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

пуно одговарале души нашега народа, и ако њих нема до данас ни у византијским законима ни у ма којој другој хришћанској држави на свету. Тако ми се учи“ ило врло корисно да заведем, поред редовних држав= них судија, п суд који би се могао назвати и суд ду“ шевника, душевних људи, или суд добрих људи, а који сам ја назвао поротом. Тај би суд имао не да пресуђује како да се казни неки кривац, него да само по души и савести каже да ли је оптужени крив или није, а остало ће бити посао парског судије, који ће пресу“ ђивати по писаном закону. Сад је ваљало осигурати правду и од злоупотреба, од љубави и пизме поротника. Али и највећа људска правда остаће према божанској правди несавршена. И оно мало људске правце која се међу нама грешнима може повтићи захтева од' свакога да по нешто од својих права драговољно жртвује, да би и они могли живети који немају никаквих права него само тешких дужности. Како је воља божја да на овоме свету има великих и силних као што има малих и нејаких, богатих и сиромашних, то п у богоданој ми држави има високих духовника и смерних калуђера, великих и силних властелина, и малих пронијара, има нешто Себрова а много много више меропаха, а поред силника овога света има и бедних отрока, са свим бесправних робова. Ја сам желео да у мом законику буде правде за свакога, од цара п краља до роба. То се може постићи само тако, ако ми, силни овога света, сами себе, писаним законом толико ограничим", ца ни у тренутку срџбе не учиним) никоме неправду, да нашу силу и власт никада на зло употребити не можемо. Да би у томе свима велможама богоданог ми царства протходио добрим примером, ја, цар, одрекао сам се у овом зако» нику који ће се данас пред вас изнети, многих мојих права самодржавнога цара, подвргас сам и себе, и царицу и младога краља пресуди мојих судија, п удесио сам тако да ни један суција не одговара, па ма како и нама пресуцио. Нацам се да ће се при сабеседовању о појединим одредбама мога законика, сви достојанствеНици високог ми царства угледати на мој пример, да

205