Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

_ „da. 68. Закон за меропхе по целој земљи. Два дана re у свакој недељи да работају пронијару и да му дају == сваке године цареву перперу. Када се нареди. заманица | да сена коси један дан и да му виноград ради један = дан“. : — To цела плата — рече Вукашин —- коју map даје својим пронијарима ва њихове заслуге у рату.

— Не треба заборављати— објашњаваше велики

судија — да сваки меропах ишли насељеник има, без

<= оне перцере у новцу коју даје. пронијару да одради

"телико псто и сопственику вемље, као кирију за

земљу на којој живи, па био тај баштиник властелин, властеличић, или манастир или црква.

пЧ4л. 69. На сабор се Себри не могу скупљати. __Ко би се нашао да их купи у Ср отсећиће му се уши и биће опаљен испод очију“. а:

— Врло добро. Још би нам то требало да оне гоље себарске, које нису ни риба ни месо, почну саборисати — e з

„Чл. 77. Ако се деси-потка (сукоб, бој) међу селима, да плате педесет перпера, а ако су Власи или Арбанаси криви за потку да плате сто перпера. Од те новчане казне половина припаца дару, а половина попа иу бела» || + 5) | јео 5 Е] || „Чл. 82. Кад у Једно село дођу на Отоа влашки

или арбанашки пастири, други, који ва њима иду, да се не одмарају у том истом селу. Ако ли би ко силом пао на одмор да плати потке сто перпера и колико је његова стока попасла“.

% „Чл. 85. Ко рекне бабунску богумилску реч, ако буде властелин да плати сто перпера, ако ли не буде влаотелин да плати 12 перпера и да се бије штаповима“

— Мало је — повикаше неки духовници, — али ве читање настави. i „Ua. 86. Sa yOgorpo је крив онај који је заподенуо бој, па макар он у њему погинуо“. „Чл. 87. Где се догоди убијетво без нарочите намере и силе, убица да плати три стотине перпера“

214