Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар
где ли је пак случај да 550 дође навлаш да И ои је: да му се отсеку обе руке".
„Чл. 94. Ако властелин убије Себра= "да плати хиљаду перпера, ако ди себар убије властелина да му се обе руке отсеку и да плати три стотине перпера“
„Чл. 95. Ко опсује светитеља (епископа), калуђера или попа, да плати стотину 1 а ко JD i ЈЕ од њих да се убије и обеси“ 3
„Чл. 96. Ако се нађе неко да је убио свог ода, или пар или брата, или чедо своје, да се спали на огњу“.
— Не дао Bor да се п таква звер нађе међу нама! — чу се један глас са десне стране.
— Било их је.на жаловт, и за то је добро“ да знају такви зверови да их чека смрт на ломачи.
Божидар сада прочита два члана 0 — чупању браде ..
„Чл. 97. и 98. Ако се ко нађе да је ишчупао браду властелину, да му се обе руке осеку. Ако ли то исто учини себар себру да плати шест перпера“.
— Да грдне разлике у казни ако ко Бога зна ! да властелинску браду две људске руке, а за вебарску само шест перпера = рече један игуман.
— Таман толика као између тебе и ПРИ ја — обрепну се Вукашин. 3
— Опрости деспоте — рече Кале — заборавио сам да се кров државни ослања и на властелинске браде.
— Мир господо. Даље.
„du. 111. Ко би се нашао да судију ORO MI да му се одузме све, ако буде властелин, а ако то буде учинило бело, да се ово растури и разгради“.
— Е, богме га неће нико више срамотити судију.
— И право је. Судија дели оно што је најређе на земљи: правду.
„Чл. 112. и 113. Ако неко побегне из тамнице па прибегно у дарски двор, па био он царев, властелински или дрквени човек, тим самим постао је сло
?
i 215