Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

где ли је пак случај да 550 дође навлаш да И ои је: да му се отсеку обе руке".

„Чл. 94. Ако властелин убије Себра= "да плати хиљаду перпера, ако ди себар убије властелина да му се обе руке отсеку и да плати три стотине перпера“

„Чл. 95. Ко опсује светитеља (епископа), калуђера или попа, да плати стотину 1 а ко JD i ЈЕ од њих да се убије и обеси“ 3

„Чл. 96. Ако се нађе неко да је убио свог ода, или пар или брата, или чедо своје, да се спали на огњу“.

— Не дао Bor да се п таква звер нађе међу нама! — чу се један глас са десне стране.

— Било их је.на жаловт, и за то је добро“ да знају такви зверови да их чека смрт на ломачи.

Божидар сада прочита два члана 0 — чупању браде ..

„Чл. 97. и 98. Ако се ко нађе да је ишчупао браду властелину, да му се обе руке осеку. Ако ли то исто учини себар себру да плати шест перпера“.

— Да грдне разлике у казни ако ко Бога зна ! да властелинску браду две људске руке, а за вебарску само шест перпера = рече један игуман.

— Таман толика као између тебе и ПРИ ја — обрепну се Вукашин. 3

— Опрости деспоте — рече Кале — заборавио сам да се кров државни ослања и на властелинске браде.

— Мир господо. Даље.

„du. 111. Ко би се нашао да судију ORO MI да му се одузме све, ако буде властелин, а ако то буде учинило бело, да се ово растури и разгради“.

— Е, богме га неће нико више срамотити судију.

— И право је. Судија дели оно што је најређе на земљи: правду.

„Чл. 112. и 113. Ако неко побегне из тамнице па прибегно у дарски двор, па био он царев, властелински или дрквени човек, тим самим постао је сло

?

i 215