Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

= А ва што, господару, градиш од баба Ђорђа

Лукера манастирског човека 2 | | — Сам ме је модио да га припишем каквом манастпру. |

— Снгурно да ее ослободи великих п малих работа 2

— Ha жалост дажбине и обвезе слободних људи још су тако велике да се они драговољно одричу своје слободе па се насељавају на манастиреким земљама.

— Тако је урадио и дијак Драгоје, који је подигао пркву Св. Богородице, близу села Габрова у Беласици, на десној обали Струмнице, па се он први ва својима населио на земљи те цркве.

— Врло добро што си ме потсетио на Драгоја. Тој цркви треба издати нарочити хрисовуљ у коме ћеш потврдити њене земље, њену независност од све: товних власти п од самог Драгоја, а нека га нека живи на прквеној земљи. Тај ћеш хрисовуљ овако завршити : „И посла царство ми властелина челника ђу“ риду и наредих му да преда цркви ова наша писанија. Ко од тога погази макар једну црту, тај да осети гњев и казну п да плати ф перпера

Гојко Мрњавчевић пише ове цареве речи, али се пешто емешка.

— Шта има ту за осмех» — упита цар.

— Ништа, господару, само ми мало за чудо, куд се високо ти парство сети баш челника Ђурице.

— Хоћу чешће да му дам посла. Тај човек има великих способности које ће од Ђурице направити великог господина у царству ми.

— Да не осване он једно јутро „Велики Логотет Ђурђе 2"

— Хм — учини Душан — ако се ти полаксмиш на какво намесништво у каквој новој великој области царства, може п то бити.

— дар А ја по запсвести високог ти дарства спремам за мога наследнпка мога спловла Марка Вука шиповог 2

228