Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— И добро га спремаш, али како ми се _нешто не држе Велики Јоготети, јер сваки чим му наредим нешто што не иде у његову главу стане молити да га пустим, јер је врло „заморен“, добро је да их увек има по неко“ лишина који су добро писмени, који знају грчки п латинеки, п који су опробани у разним државним пословима. За сада их имам два спремљена: Марка Мрњавчевића и тога Ђурицу. Али веруј ми, Гојко, да врло нерадо мењам моје прво перо, и да тебе не мислим пустити без велике силе. а

У том тренутку двородржица пријави Великог. ставилца кнеза Лазара. Овај уђе п стаде се пзвињавати што прекида дарево сабеседовање са Вел. Логотетом,. али га Душан прекиде.

— Немој дуљити, Лаво. Кавуј одмах шта је 2

— Док је високо ти царство јутрос било у сабору, стпроше нови посланици Дужда млетачкога.

— Зар опет2 Ко је у поклисарству 2

— Оно је мешовито. Од млетачке је стране Николо Ђерђи од Бодонице, а од дубровачке има три покли-“ вара : властели Марин Бунић, Симон Бенешић и Кво Чревић.

— Чекај молим те. Не беше ли тај Никола од Бодеонице онај млетачки вељи господин што се оженио Гуљпјелмином Палавичини, наследницом фрушке кино жевине у Термспилима 2

— Он је главом — рече кнез Лазар.

— Па шта ти рекоше, Лаво, за што су дошти 2

— Да високсм ти парству испричају „све кривине и дугове што су се Млетцима и Дубровнику десили на земљи царевој“.

— Да је само то — рече Душан — онца на челу посланства не би дусед стављао Никелу од Бодонице. Оно јест петина да у пркос свима мојим повељама, којима сам се старао да осигурам слободну трговину У царетву ми, ова опет није сигурна. Маса нашега народа не воли латинске трговде, који су се угњездили у свима наттим трговима п који својим католичанством вређају

„" 229