Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

_ сруши 2 Сећате ли се. Богоја, мога војводе зетског > Па ко диже буну противу мене чим је отишао са мога крунисања за краља у Сврчинуг Зар није баш тај велики властелин мој, зар. Богоје није бло један од стубова богодане ми државег И зар нисам морао, тек што вам ступио на престо, да у језеру крви најбољих синова краљевства ми угушим ту бунуг И зар у тој буни не беше умешан и један кнез цркве, истина католичке, али тек хришћанске црквер Да ли се онај, који је јуче говорио овде о стубовима царства ми, још сећа како сам ја држао као мало воде на длану, мога војводу крајишника Мемчила2 Па шта уради тај стуб моје државе 2 Само за то што ја нисам хтео да трпим његова п његових људи гусарства на мојој крајини, одметну се од мене, издаде п мене пи отаџбину и пребеже као последња невера п до своје смрти служио је наизменце све наше непријатеље пзневеравајући и њих редом ! Па сећате ли се једног од најјачих сету“ бова наше државе, онога кога сам поштовао као рође-ног оца, јер је он верно служио још деду и родитељу моме, сећате ли се протосеваста Хрељег Па и он ми постаде невера, п са три града које му бејах поверио пређе нашем непријатељу! А треба ли да вам ређам имена евију оних великих властела и властеличића који у пркос свима мојим напрезањима да за свакога осигурам правду, на вло употребише своје правине и повластице да- отимљу, пале, и робе мирне станов. нике, да пресретају трговце, да им отимљу робу им да врше насиља каква само безаконици и последњи 8ликовци врше. Треба ли поред властелина Дабижива "да ређам п друга имена 72 Зар није право да се законом зауздају само они међу властелом и високим духовенством који су постали насилници на срамоту поштене властеле и наше свете црквер Да није много или неправедно оно што смо ставили у законик про. тиву самовоље п насиља великих и сплних овога света 2 —

240