Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Није, није. царе господине · — гракну сноро цео сабор.

— (У осталом нека се не брине; онај, : који се Ba- 5 бринуо јуче ва чврстину наше државне зграде. Она a је тако сигурна, -да смо бев ориге могли уписати у наш _ ваконик и WwMaHOBe 150., 151, m 171., jep ana ce у на- а

шем дарству буде судило по овом ваконику за све под- = једнако, од цара до најспромашније кудељнице, онда == ће дарску круну високо. држати један јачи стуб од < свију досадашњих стубова, држаће је правда! | Френетичко клицање скоро целог сабора поздрави S завршетак цареве беседе. У 3 5 - S Један једини саборник Bnje одутерљено клицао цару- па НЕ То беше ан Мрњавчевић. | a. — Стеване Душане — гунђао је он ва себе. Моли Бога wa ja умрем пре тебеј јер ако буде И плалиће ми сви твоји ва ово данас | Кад се упишала бура одушевљења дар са свим пословним гласом“ настави : — Оволико сам мислио да ми унапред треба рећи у објашњење целога ваконика, и у одговор на при“ 5 медбе које су јуче овде изнесене. А сада је на репу да сабесецујемо о сваком поједином члану ваконлка Нека Велики Ооготет отпочне читање. Али овце се диже сам патријар па рече: — У име педог високога духовништва ја могу изјавити да за нас не треба читати на ново цео законик. После златрусте беседе високог ти царства, узвишена правда свију ваконских одредба у ваконику записана је у нашим срдима, и ми имамс само да благодаримо Богу што нам је дао цара, који се тако очински стара за све своје поданике бев равлике сталежа. Ми примамо цео ваконик и одар Ото, оне који су на њему радили. – — Како мисли о томе моја велика и мала BIA" стела. Ко ће у њено име да говори 2 — упита цар. 'Ови властели окренуше се - цеспоту Вукашину...

Цар Душан ПТ, 16, 241

ње ==