Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Није ни мени стадо до великог госпоства. Ти си већ сада велики господин, јер си мој син. Али ја и твоји стричеви налазимо да један од Мрњавчевића треба да зна све књиге пароставне, све што се ради | у царској писарници. Разумеш 2

У том тренутку уђе Велики Логотет у своју Белију, па се одмах окрете Марку.

— Дјики синовче. Ове две повеље треба да буду још данас готове за царев потпис. Подели посао са најбољим дијацима и похитајте.

Марко узе хартије па одјури на посао, а његов стриц затвори врата од своје ћелије па онда седе поред Вукашина ни рече; |

—- Знао сам, после оног погледа твог да ћеш ме овде чекати.

— Па што не дође одмах 2

— Млетачки поклисар тражио је да с царем говори на само, а Душан рече да од мене не крије ништа, па су се предамном разговарали.

—- То је добро. Па шта је тражио Бодоница на само 2

— Стара млетачка песма. Хоће да нас мире са Византијом и са баном босанским. Воли да је бан слао Ниноја као свог посланика дужду и молио свога да посредује код нашега цара.

— А шта рече Душан 2

— Није хтео ни да чује за Византију, а за Босну рече да бан треба најпре да врати наше Захумље па да се онда тек разговарамо. Још је цар по Бодоници поручио бану да се добро узме у памет шта ради, јер ако бан одиста намерава као што смо сазнали да вида некакав свој град, на северној страни ушћа Неретвиног, дакле на царевој земљи у Хуму, да ће га цар за то љуто казнити.

— Душан једва чека закачку да завојшти против Босне, и право да ти кажем ја налазим да је то сто пута паметније него бев галера отимати Солун или чак Цариград. У осталом то, данас није главно, Виде