Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар, стр. 281

==

властелинеком руху са калпаком и Челенком нагдави. Он се беше левом руком наслонис на свој мат, а y дебној је држао један свитак пергамента. - = ТЕ

Док је интродуторе поздрављао листа роста онај дубровчанин у гомпши рече гласно: - __ = Фнам га, знам. То је Бућа!

— Који Бућа 2 Је ли то онај што је протовестијар у вашега цара al

— Није Никола. То је Михатло Бућа ЊЕГОВ Па брат 1 Е - - - =

— Је ли то кардинал у вашој јеретичкој“ вери = Није кардинал већ велики властелин из Котора али говори латински боље од свакога вашег кардинала 1

_— Ене, зар п скјавони- пмају тако учених људи»

— Имају дакако. -

Док су св на обали водили овакви равговори, дотле је посланик српекога цара са- дуждсвим дворским мар. шалом п са својом свитом сишао у велику дуждеву. гондолу. да поздрав усправљена весла њених двадесет и четири гондолијера спустише се у море пл за тили

часак Михапло Бућа са својом пратњом ступи из мле» тачку обалу.

У

У тај мах затрешташе трубе пл а ва камтаг ипла ударише звона, хелебардијери спуштише своје сјајпе хелебарде пред високим гостом републике, а. опа светина која се беше зајазила од обале“ до дркво Св. Марка, п на велитанственој пијаци пред њом, стаде клицатт. та

— Евива ил амбалијадоре свјаволијо !

Дубровачки трговци, којих беше много у оној светини викали су српски:

— Многа лета господину Бући! — num |

— Многа лета поклисару нашега цара !

Михаило Бућа корачао је достојанствено поздрав“ љајући руком десно и лево докле не замаче у портал дуждеве палате. — пара |

Ова је и данас, после толико-векова; једна. од ној“ лепших грађевина у свету, и данас хиљадама путника

201