Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар, стр. 305

па 0 o_O a

— То је само да ми васладе горчину отказа у глав_ ном питању · ·· — па се онда замисли неколико трену“ така. |

Гојко и Михаило ћуте.

У неко доба Душан рече:

—_И не напђоше на удицу, на којој је било дес“ потство и Галата 7 | :

— Не, царе господине — рече Бућа — п били би будале да су се на њој дали ухватити.

— Како то 2 Зар су то мали залогаји за оне гроши“ ћаре 2

— Према Цариграду јесу, а Кантакузин је ближе Галати од тебе, а кад његовом помоћу узму Галату могу допније и од њега добити Епир.

— Зар ти мислиш да ће Кантакузин Р...

— Не мислим ја царе господине, него тако мисде Андрија Дандоло и његов сенат, јер су они још лане у новембру потпизали о томе уговор са Јованом Канта“ кузином. :

— Шта кажеш72 — рече Душан па скочи са свог седишта. — Је ли то поуздано 7

— Најпре сам то чуо од жена, али после сам се уверио да је поуздано. j |

И сад Бућа стаде причати редом све што је чуо п видео, и све што се равговарао са појединим великодостојницима републике ва оних четрдесет дана, што их је провео у Млетцима. =

Док је Бућа говорио, Душан је крупним корацима ходао, а кад је Михаило свршио, дар стаде и удари песнидом о сто; па рече: -

— И оно што су чак и жене по Млетцима знале, то ни један од мојих људи није могао мени да јави, да ми уштеди ову бруку !

Иза тог узвика поче на ново ходати па онда рече: — Запамтиће ме горда република за ово. Кавнићу ја пи њу и њене савезнике. Хвала ти Бућо. Иди те се одмори од пута. А ти Гојко још данас да равашљек књиге евима деспотима, кневовима, "војводама и тисун-

# : овђ