Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Добар ти је лек. И кад ви већ тако добро рас-

положен да хоћеш да провода тиште допусти и мени.

да ти предложим један брак, који би био тако исто срећан и користан за краљевску нам кућу.

— Како би ве звао младожења како млада 2

— Дејан и Теодора.

— Гле, гле, зар се војвода Дејан усудио подићи.

своје очи чак до моје сестре 2 — трудио се Душан да буде врло строг.

— Њих двоје се одавно пазе, али и ако су имали на својој страни Оливера...

— Наравно, кад је Оливер добио ва жену једну оившу краљицу, ва што његов брат не би могао просити једну краљевску кћер 2 Па шта је било онда „и ако су имали на својој страни“

— Ниву смели да помену краљици Марији. Најзад ву јој казали.

— Е» Па шта је рекла краљица Оливеровица 2

— Рекла је да она не би кварила својој кћери срећу, али да она ту може само да моли, јер одлуку о томе може донети само краљ, јер Je OM глава целе краљевске куће.

— Као и увек мудро је одговорила вазљубљена мајка краљевства нам.

— Од тога доба стижу ме ситне књиге те од Оливера те од Марије, да молим па да молим краља, а ја све нисам смела да ти поменем .-.

— Добро, добро, видећемо. Ево Вратка. Познајем га по ходу. Тресе ве ова трокровна полата од њега.

Врата се расклопише да пропусте војводу.

— Чик погоди Вратко што вам те звао 2

— Не знам господару — рече Вратко пришавши краљичиној руци.

— Звао сам те да те питам, како ти се свиди мој Лавар 2

— Који Лазар, Господару 2

— Џа мој брат од тетке, Лазар Припчев, кога сам до сада држао као двородржиду само да га научим да и највећи господин и коленовић треба најпре да научи

16

о