Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

~

слушати, пре него што почне заповедати, али кога, међу нама буди речено, спремам за мог намесника у области, коју је некад држао краљ Драгутин.

— За Лазу Гребострека Хребљановића питаш 2 Много ми ве свиди, Господару, тај кршни момак, јер није само наочит и јунак, него је ва његове године мудар као змија.

— Много ми је мило што ти се допада мој Лазар,

јер сам наумио да га женим, па сам те ввао да те упитам :

хоћеш ли ми дати твоју кћер Милицу за пашега Лавара —

Вратко само зину од чуда. 3

— Што си зинуо као сом 2 Што си се препануо љута моја мачино 2 Говори. — Смеје се Душан.

— Опрости, Господару, али овако из небуха..-.

— Не врдај Војводо, већ одговарај: Хоћеш ли му дати твоју драгу Милицу 2

— Богме, Господару, колико је моја још више је краљичина и твоја, јер је у вашој кући одрасла, па ако Ви велите, ја бољега зета не бих умео наћи од Лавара Припчевог, само се бојим да се кнезу Припцу не учини да моја кућа није.;.

— То је моја “брига. Ти се чини свему невешт док се не јави провилац. Ето га иде Прибац. Разговарај ти о Краљицом тамо док вас ја не викнем !

Краљица и Вратко одоше те- седоше на „миндерлук“ а Душан прикупи све взаписке Јанићијеве са стола.

— Високо ти краљевство заповедило је... — рече Прибац улазећи хитно.

— Да, звао сам те. У овим вапискама нашег високо“ преосвећенога наћићеш грађу за неколико хрисовуље, које мислим дати равним манастирима. Молим те, равгледај их, па онда изради све што треба за мој потпис — рече Краљ, па предавши му ваписке оде бајаги да равговара о Краљицом и Вратком, али не пушташе Припца ив очију“

Велики Јоготет пође вратима читајући прву взаписку, али брво вастаде и оста стојећи док их није све прочитао, па се опда окрете Краљу.

Дар Душан ПТ, 8 14