Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

расе

После ових речи Фридрихова рука клону, чекић. му испаде из руке, и он потону у своје тешке бриге... Изгледао је опет онако, како га је Марко јутрос видео први пут пред његовом кућом.

Марко поћута мало премишљајући како да му одговори на његове последње речи, а да не притисне нехотице најболније место у њему. Најзад рече:

— И мене је моја мајка учила да је правда највећа светиња, али ње има мало међу грешним људима. Па ипак мени се чини да у нашој земљи има више правде од како се у Бој закраљио наш садашњи цар. --

Да ли Фридрих није чуо последње речи, или није хтео директно ца на њих одговори, он поћута још мало па онда рече:

— Ти сви ми, витеже, пре него што сиђосмо у окно Св. Краља рекао да ја и моја мама имамо красну децу. Сада када си видео где и како ја за њих зарађујем корицу хлеба, сада ћеш ме боље разумети. Када ме савлада умор, када ми почне нестајати ваздуха за дисање, када мислим да ћу се угушити, или ми јаве да је у неком поткопу јурнула вода, или да се испод земље чује она тутњава, која претходи подземним громовима,- када ваља новим гредама подупирати ове поткопане стене да не попуцају и да нас живе не за. трпају — ја само помислим на моју мамицу и на моју дечицу, и од те помисли ја добијам пиновску снагу ца зајазим воде, да подупрем из нова стене, да спа» савам моје људе и себе, јер од те помисли размакну св ове стене па видим плаво небо и сјајно сунце на њему, од ње ме задахне свеж вазцух, од ње васкрсава и моја присебност и снага мојих мишица. · · Моја жена и моја птечица, они су ми и ваздух и сунце, они су ми све !

— Благс теби што их имаш — рече Марко тро-“ нутим гласом јер је слутио шта ће сац доћи.

— Боље реци: Тешко теби што их имаш! Јер ето дође онај човек, за кога толики свет каже да је праведник божји, кога чак и наша мама зове Стеваном Праведним, па ми преко нашег Кефалије каже: Или се одрепи твога Бога, или се одреци ваздуха и сунца !

845