Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

х

Или пљуни на оно што је и твојим родитељима Ji твојим дедовима била светиња, или ћемо ти узети и твоју крвавим знојем у подвемном паклу стечену кућицу, и твоју жену и твоју децу, а тебе ћемо протерат убели свет... Је ли то правда витежер

Марко само сагнуо главу па ћути.

— Што ћутиш витеже 2 Што ме не учиш као наш Кефалија горе у граду „твоја вера није права вера, него раскол. Пређи у нашу веру да ћеш не само сачу“ вати стену пи децу, него ћеш и своју цушу спасти“. Од куда ја могу знати која је вера боља. Ја не равумем ништа од онога што се говори и пева ни у вашој ни у нашој цркви, јер у вашој не говоре српски, а у нашој не говоре немачки, али што знам то је да ме је она жена, која ме је највише и најчистије волела на свету, и на чијем сам крилу проживео моје сретно детињство, да ме је мајка моја учила како нема веће светиње за човека од вере његових отаца, п да је блажен сваки човек који погине за веру у којој се родио. Како могу ја одрећи се те верер А како могу ја живети без моје слатке дечице и без наше слатке маме Шта смо ми овривили нашем цару да нас удара на овако страшне муке 2

И Фридрих стаде плакати као мало дете.

Марку се тешко сажали на овога бедног човека. Он му се примаче па га загрли и покуша да га утеши.

— Слушај Фридрише! Ја нисам мислио ићи горе у новобрдеки град, али ћу теби за љубав, као и за љубав свију католика Саса, отићи да потражим вашег кефалију пи да му кажем нешто од чега се надам бигурној помоћи за сво вас.

Фридри“ очајно одби главом.

— Не може кефалија ништа више учинити, него што је већ учинио. Он нам је на своју одговорност, дао свакоме рок да се разлмислимо, али нам је рекао када тај рок прође, он мора извршити царски закон · -[

— Ја ћу кефалији казати нешто што ће га охрабрити да вам продужи тај рок док се не састане државни сабор

346