Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Хоћу да говорим.

— Говори — грмну збор. |

На естраду попе се Гргур Гимановић па рече :

— Ваши одушевљени усклипци, браћо, доказују да се највећи град краљевине Рашке и српекога царства од свега српа радује овим добрим гласима из Босне.

— Тако је.

Е — Ја сам уверен ца ће се тако исто њима обрадовати и сви остали градови из нашег приморја. Многи се од њих спремају да пошљу нарочита изасланетва да позцраве цара, а Дубровник је већ послао своје поклисаре у Босну да повову цара, царицу, младога краља и цео њихов двор да посете дубровачку опћину. Хоће ли царев Котор п у овоме пустити Дубровник преда се 2

— Нећемо, нећемо Да пошљемо и ми посланство | То је наш дар! Хоћемо ца нам дође у Котор ! —

Такви и подобни усклици изговорени су у један пут.

— Хоћу да говорим — викну Жун Башлевић.

— Говори !

Гимановић сиђе а Башлевић се попе на естрацу.

— Ја не сумњам, Которани, да ће цар примити ваш позив и доћи пи у наш град, али налазим да би ваше поклисарство добро учинило да понесе собом све листине, које је наш град до сада добио од свију краљева приморских и рашких пре њега, те да високо му царство потестимо на све наше правине и повластице, да их и он својом златопцечатном књигом утврди ! __—- Мудро збори Башлевић ! Да понесу наши људи све листине! Брло добро се Жун присетно !

Сада се пријавио ва реч Грубе Бистетић. Изгдеда да је он бло врдо полуларан међу његовим су“ . грађанима, јер кад бе он указа на естради поздра. више га многи гласови из збора:

— Одраво Грубе! Говори Грубе !

Браћо Которани! Ви сте мене често слали нашем господину по разним градским пословима и за то ја њега и његово добро срце према нама боље знам него многи други. И за то сам ја уверен да ће нам цар не само потврдити све што су нам дади његови родитељи

354