Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

E прародитељи него ће нам п одсвоје стране при“ ложити по гдешто ва чим прижељкујете ако ваши посланиди умедну погодити ваше жеље,

Ове речи изавваше опште одушевљење у збору из кога се осуше усклици

— Живео Грубе!

— Убаошти ! | __— Бијела !

— Крушевица |!

— Доње и горње Леденице !

Бистетић сиђе са естраде па оде право оној групи грађана которских у којој стајаху Тривун Бућа и Марко.

Кнез Миханло арекиде жагор од најразличпијих усклика у збору па рече:

— Видим да сте сви сложни да треба и наш град да пошље своје изасланике да повдравимо нашега господина цара и да га позовемо у Котор. Казујте кога да пошљемо !

— Предложи ти кнеже! — повика збор.

— Ia ја као мислим најподеснији би били баш ови који су за то говорили и да им додамо још Баса Биговића ако вам је по вољи 2

— Добар је, добар. ;

— Још једнога! Да идс и Михо Бућин !

—- Ама, ето Михо није дома 2

— Да се зове! Да не иду без Миха !

— Добро позваћемо га да и он пде пред дара !

Кад се свршио збор Марко се окрете Тривуну па рече: |

— Кад сам вицео оволику светину, ја сам мислио да се она никада неће моћи ни за што спорагумети.

— А сада се чудиш како је наш збор све онако одлучио како смо се ми синоћ после вечере договорили 2

— Одиста је чудо.

— Није. Ја знам једног калуђера у. Хиландару по имену Лазара, који је измислио п саставио једну справу, пуну некаквих зупчастих точкова и точкића па та справа са пирга манастиреког избија сваки час

- 555