Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

славни у Дубровнику нису могли имати ви своју цркву да православни Захумљани, који су сваки дан доно= сили животне намирнице Дубровнику, нису смели (Ga њима у град, него су их морали продавати „на табору“ изван градских зидина. Чак и православно гробље било је у брду повише табора.

На питање кнеза дубровачког: зар ће величан“ ства да се моле Богу у католичкој кркви, Лушан је одговорио : wi .

— Зар ми сви не верујемо у једнога Бога и његовог вина Исуса Христаг Ја сам благодаран и з5а благодат светога Духа па не распитујем да ли он про излази само од оца или од оца и од сина. Ми сви славимо свету јединовуштну п нераздељну Тројицу.

да кнеза Николу као и за све Дубровчане који се ту беху десили беху ове цареве речи право „откро= веније“ које је тако исто запалило одушевљење народно, као пало час оне речи о једноме језику народ" Бом, и бада се захорише усклици:

— „Кивео благоверни и Христољубиви цар !

„Ово је опасан човек“, помпсли кнез, али гласно.

— Ако допусте Ваша Величанства да само јавимо у цркву и у манастир каква им част предстоји...

— Добро — рече цар, који у истом тренутку међу својим властелинима угледа Марка Мрњавчевића. Можда ће високо јој царство кпра Јелена са својим госпођама хтети да виде собе које су им спремљене, а ми ћемо их овде причекати, ја не могу да се нагледам мојих дичних Дубровчана !

Царица са својим владикама уђе у палату, кнез Никола шибан народним усклипима „живео наш цар“ оде да изда потребне наредбе цркви и манастиру, а Душан даде знак Марку да му приђе и поче с њиме ходати пред палатом.

Марко је говорио збијен извештај о свему штоје видео и чуо на свом путовању по целој Далмацији.

Цар га је само једанпут прекинуо када је говорио о неправди који законик чини мешовитим браковима

између католика п православних. = — Добро, добро — рече Душан смешећи се —

364