Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

види се да си више испао на мајку Јевросиму него на Вукашина. Да видимо шта ће нам Божидарево поклисарство донети из Авињона, па ћемо онда у Крупишту“ ласно поправити ту неправду: Говори даљег

Марко исприча шта је чуо и видео на народном збору у Котору, и да су изасланици тога града већ стигли и донели драгоцене поклоне ва цара, дарицу и краља. |

— Је ли и Михо с њима2

— Јесте господару. ;

— Казаћеш му да св постара да наша уздарја Котору буду још драгоценија. Сем тога нека Которани још вечерас однесу све своје старе листине В. Логотету па ћеш ти са твојим стрицем спремити за Котор нову хривовуљу, у коју не заборави метнути и све што мој Котор жели.

— Хвала царе господине.

= Бовори даље.

Сад Марко исприча своје путовање по северној Далмацији и рече да су већ стигла изасланства из Ријеке, из Бакра, из Сења, из Задра, из Шибеника да поздраве цара и да му поднесу поклоне.

— Твоја мисао, царе господине — заврши Марко — о народу једнога језика пала је као здраво семе на плодну мекоту, како овде зову добру орницу, али бојим ве да је местимице, као н- пр. у Задру, туђинеки коров толико набујао, да ће требати доста времена да га почупамо, те да твоја царска мисао може уродити добрим плодом, |

— Не жње увек онај који је крчио, копао п сејао, него често тек његото далеко потомство — рече цар вамишљено. — За сваку велику мисао требају десетине % кадшто и стотине година док донесу илода. Главно

је да се здраво семе посвје, а моја мисао о држави која треба да обухвати део народ нашега јевика, држим

да је здраво семе. Ја ћу га загревати царском милошћу да што скорије проклија. Ако ја не доживим плода, мој Урош и ваше колено треба да га негујете!... Овде се цар трже из својих мисли, јер виде да царица са својим госпођама изађе из палате, па само, додаде :

365