Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Ми ћемо се овде бавити осам дана. Сутра ћу ти рећи кога ћу дана примати сва пзасланства. Дотле се ти не раздвајај од њих!

У то притрча и кнез Барбариго те јави цару да га чекају и у дрвви и у манастиру. |

Душан, Јелена и Урош ба малом свитом кренуше а за њима цела властела и народ дубровачки.

На вратима цркве Св. Влаха дочекало је високе госте цело више католичко духовништво у пуном орнату те их уведоше у храм п одслужише некакву службу сличну православноме благодарењу.

Цар је цркву богато обдарцо.

Царица је то учинила у женском манастиру Св. Кларе, у коме су налазиле прибежишта све неудате властелинке или несрећне удовице, које су бегале од страшне борбе у животу.

Ови први кораци Душанови у Дубровнику толико равдрагаше цело становништво града да је пред црквом Ов. Влаха почело да пгра народно коло, које се про“ тезало свима улицама.

Народ се веселио до мркдле ноћи

Сутра дан примао је дар велико и мало веће, умољенике судије, госталдусе свију братстава.

За свакога имао је Душан по неку депу реч, за свакога је унацред знао шта ће му бити најмилије да чује из царевих уста, свакога је умео да очара својим љубазностима, тако даје „Млечиће Барбариго, који је приказивао цару све те људе био забезекнут од те вештине цареве, а сви који су говорили с царем разнеше по целом граду његову славу.

„Каква глупост — писао је Барбариго те ноћи у Млетке — што наш прејасни.- дужд не сме ни куда да макне из лепе Венеције ! Овај скјавонски дар отеће нам Дубровник без икакве војске самим слатким речима. Још ће за републику бити срећа ако се тиме задовољи, ако сене маши руком за делу Далмацију, јер су из наших градова у њој па чак из самога Задра, који нас је до сада стао толико крви и новца, већ стигле депу-

366