Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

тације да га поздраве. И што је најгоре, овај скја“ вонски емперадор не прекорачава ни за линију границе једнога госта, не изговара ни једну реч, за коју бих му ја у име републике могао што приметити. Понављам, он је за нас опасан човек“.

Кад је дар примио дрводељског гастал дуса он

га је распитивао колико пма радника, какве бродове праве, колико би им времена требало да направе један

ратни брод, колико има радника од њиховог сенафа у осталим далматинским градовима, колико би времена и новаца требало па да се у свима њима изради бар осредња флота 2

__Чак п овај за кнеза дубровачког врло тугаљив разговор, водио је Душан тако, да му није могао јавно ништа замерити, и ако ве у себи заклињао да га Душан неће шале направити у Дубровнику ни једне ратне лађе док је њему на рамену главе.

Кад је дошао ред на депутације из осталих далматинских градова, кнез Никола је метао на најосетљи“ вије теразије сваку реч коју им је цар казао, али је Душан сад још више пазио на себе, тако да сиромах „Млечић“ у мало не полуде, кад бев икаквог повода од стране цареве, све те депутације гракнуше.

— Живео цар нашега језика !

Шта је ту могао да ради високи чиновник 2, Наш језик“ ни у ком случају није се могао подвести под ведепздају.

Кад најзад уведоше которску депутацију пред цара, и кад му поднеше донесене дарове, п кад Михо Бућа заусти да изговори своје поздравно „слово Душан му не даде да говори него га ухвати за оба рамена.

— Здраво Михо ! Кад пре стиже чак из Скопља 2 А гле мојих старих познаника. Здраво Грубе! Како си Жуне7 Добро ми дошао Гргуре ! А гле и господина Биговића. Е баш вам хвала што се потрудисте овамо до мене, и ако сте морали знати да ћу ја сам доћи у Котор. Хвала вам и за поклоне. Кира Једена Бе се много обрадовати толикој свили и кадифи, јер она никада не може довољно да накити њене владике

867