Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

дан урнебес одушевљсних усклика, а кад је цар са целом својом свитсм заузео све „лесптје“ које ва њих беху спремљене, онда паста читав концерат алемансвих „„шпилмана“, босанских лаутара немачких лифара и домаћих трумбетара врпеких скрлпара са пре= рудницама па чак и свирача на мјеховима_ који се данав зову гајдаши. s После тога концерта притулише лампе у арени завеса се подиже, и на позорници се указа јако осветљена прва слика која се звала „После победе на Велбужлу “. БЕЗ Песник ове апотеове, који је. био намештен пепред поворнице, читао је тумачење те слике: | | „Онај старац што седи десно под оним храстом, то је Стеван Урош Ш, краљ све српске земље и помореке, а они властели што клече око њега годоглави и подажу своје мачеве пред његове ноге, то су бугарски бољари који га моле да прими целу бугарску државу у своју. Али, као што видите седи краљ одбија руком ту њихову молбу. Није он пошао да осваја државу своје сестре, него да кавни њенога мужа који је отерао своју закониту жену и своју закониту децу. Њих видите иза краља који другом руком покавује бољарима ту децу. ( леве стране на слици видите једног дивног младића у оклопу, који једном руком, у којој држи још крвави мач, поздравља краља, а другом показује на мртво тело бугарскога цара Михапла. Тај младић то је победилац на Велбужду, то је син седога краља, то је Стеван Душан, jom престодло-

наследник ! || Шесник умуче, вавеса се спусти, лампе у арени

одврнуше а са светлошћу осу се пљескање свију гло» далаца и жив разговор у публици, која је хвалила и коментарисала прву слику.

Кнез дубровачки, који није могао да опрости ве= ликом вијећу ово ново уметничко распаљивање Душанове популарности у Дубровнику али је седећи ива цара морао да прави љубазно лице, упита да пи су глумци добро схватили тај историјски моменат 2

381.