Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Мало су га улепшади — рече цар смешећи се јер су неколико сцена, које су биле једна ва другом саставили у једну слику, али опет добро су главно погодили.

Друга слика беше битка на Неродимљи и то тренутак када опсађени изводе на бедеме старца Андонија и кад пред њим ложе ломачу, а доле испод града стоји млади краљ са својим младим војводама, ужаснути од онога што виде. |

Песник читаше своје стихове у којима је објашњавао паклене интриге зле маћехе Душанове која је довела до ове крваве међусобице на српеком краљевском двору, описивао је борбу и победу Дудганову, хвалио је његову великодушност после победе и његово понашање доброга сина према оду, побија је легенду 0D убијству Дечанскога и певао је његову природну смрт пред коју је метнуо измирење ода са сином.

Душан је морао да пави на себе за време док је ова слика треперила у пуној светлости да му се на лицу не покаже ни траг од осећања која ове успомене изазваше Г њему. Цела публика дивила се „мермер“ ном“> лицу императора, само је царица слутила како је њеном мужу, и она неприметно спусти своју руку на његову.

Обоје беху срећни кад пишчеве испред њихових очију та слика најцрњих Душанових успомена, и када приказаше трећу „Крунисање Душаново за краља“ Уметници беху за ту слику ипвабрали онај моменат када краљ објављује своме народу да „правда држи вемљу и градове“.

Публика је демонстративно повдравила ту слику, и окренувши се царевој лоџији френетички је пљескала.

Цар смешећи се климну главом публици па се окрете кнезу дубровачком пи рече му:

— Са задовољствем видим колико је у мојих драPX Дубровчана развијено осећање правде, али ме то не чуди у једноме граду у коме је од вајкада закон највиша воља !

382