Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

Кнез Никола само се учтиво поклони:

Четврта слика беше „Женидба Душанова“ и то онај моменат када Душан меће краљевеку круну на главу своје невесте.

Душан и Једена беху подједнако дарнути овом елатком успоменом из своје младости. Цар, да би сакрио своје узбуђење покуша да се шали:

— Чујеш, Автустјејша 2 Ова гркињица што тебе представља није ни из далека лепа као што си ти онда била, али је толико млада и свежа, да је врло добро што ћемо екоро поћи из Дубровника...

Али кира Једена му жестоко“ одшали :

— Ако се та гркињица тодико допада високом ти царству, ја ћу је колико вечерас купити за моју робињу, и онако је по законику једног великог праведника слободно продавати роба Хришћанину ·..

— Што сам тражио то сам и нашао — рече цар кнезу Николи, који се фино емешкао, па се онда окрете својој жени и рече: — На првом сабору забранићемо

трговину е робљем.

— Онда нека је благословена ова млада глумица — рече Једена задовољно смешећи се.

Сад су се ређале слике Душанових победа над Угрима и над Византинцима, улазак Душанов у велике градове Ојер у Бер, па чак и победа над Византинцима код Србице. Песник и глумци имали су намеру да своју апотеову заврше једном сликом која би представљала Душанову победу у Босни, али изгледа да је власт још у ХТУ. веку имала ружан обичај да врши цензуру над свима производима духа, јер је кнез Никола ту слику просто забранио „из виших политичких обзира“, али је тиме само јаче оштетио оне интересе, које је хтео да чува, јер песник и глумци завршише своје дело двема сјајним сликама „Крунисање Душана за цара" и „Прокламовање Душановог законика" које је песник пропратио одушевљеним стиховима, у којима је ив присуства цара бугарског И патријара триовеког на крунисању српекога цара пг-

388