Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

вео далеко опасније закључке него што би слика побеђене Босне напела штете Млетачкој републици у очи_ ма Дубровчана, а дитирамби са којима је песник преузновио самодржавнога цара који се подвргава пресу“ дама збмаљских судова изазваше читаву буру оду“ шевљења међу Дубровчанима, који су клицали

„Кпвео наш цар !“ докле. тод. Душан са својом свитом

_није изашао из арене.

Представа тих живих слика беше потпуно. успела не-само у вештачком него п у политичком смислу, и цео двор вратио се врло задовољан у палату, где га јз очекивала последња, опроштајна вечера, коју је град давао својим високим гостима.

На ту вечеру позвати су по нарочитој жељи царевој и песник апотеове и глумци који. су је онако лепо приказали, те их је цар похвалио, а DCA богато обдарила. -

За вечером је било врло раздраганих разговора - и обостраних учтивости, п било је већ доцкан у ноћ када се отмени гости равиђоше, и кад су високи гости могли отићи у своје собе на починак-

Душан је био тако уморан да је одмах тврдо 8аспао, и спавао је у једном комаду до пред саму зору, нада му се учини да негде близу чује неко тешко ди“

сање, па онда јецање и плач, па онда неко очајним гласом викну: |

— Душане !

Цар се трже из полусна, седе у кревету п стаде зверати око себе.

Напољу беше још мрак. У ложници је горело кан дило пред једном иконом.

Још једно очајно ,„Душане

(Оп скочи ба кревета када је погледао у дари: чину постељу- Њено лице беше онакажено болом, 00ливено сувама,-њено цело тело вило се у грчевима а њене руке беху оклопљене као у молитви:

— Једено, душо, шта је теби — будио је цар своју жену. — Та пробуди ве, какав je то луд сан 2

22

384

Јо

ab) TAI INJ, |